НАСТАВНО ОСОБЉЕ

Управа школе



Ректор Богословије
протојереј-ставрофор
мр Јован Милановић

Рођен 6. маја 1983. године у Руми. Завршио Српску православну богословију Светог Арсенија у Сремским Карловцима, да би потом уписао Богословски факултет Српске православне цркве у Београду који завршава 2006. године и одлази на постдипломске студије у Париз где брани магистарски рад на Православном богословском Институту Светог Сергија и Католичком институту из области византијско („Света тајна крштења по Светом Григорију Палами“).Рукоположен од стране Преосвештеног Епископа сремског Господина Василија у ђаконски чин на Ваведење 2008. године у Световаведењском храму у Сремским Карловцима, а у свештени презвитерски чин на Ивандан у манастиру Велика Ремета 2011. године.

Одликован достојанством протојереја 2015. године. Високо одликовање права ношења напрсног крста добио у новембру 2021. године високом одлуком Светог Архијерејског Синода. Био је парох при Световаведењском храму од 2011. године, да би преузео старешинство над Саборном црквом Светог оца Николаја од 2015. године и био са краћим прекидима на истом послушању до 2022. године. Уписао докторске студије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду на одсеку за библијско богословље. Професор Српске православне богословије Светог Арсенија од септембра 2011. године. Био помоћник васпитача четири године. За вршиоца дужности ректора изабран 2019. године, а за ректора постављен 2021. године. Предавао до избора на место ректора Патрологију, Историју хришћанске цркве и Енглески језик. Као ректор предаје Патрологију и Црквену администрацију. Ожењен Данијелом рођ. Васић и са њом има троје деце. Члан је Епархијског савета Епархије сремске, Комисије Светог Архијерејског Синода за превод богослужбених књига, Уређивачког савета часописа „Српски Сион“. Носилац је почасног ордена „Светог благоверног кнеза Владимира“ од 2015. године, којим га је одликовао Патријарх московски и све Русије Господин Кирил. Одликован Орденом „Вожда Стратимировића“ у септембру 2020. године. Говори и користи се енглеским, француским, грчким и руским језиком.


Последња четири ректора Карловачке богословије, фебруар 2024. године

Ректори претходници

ректор

Протојереј-ставрофор Јован Петковић, ректор (2010–2019)

У Карловачкој богословији предавао је групу библијских предмета од 1987, а истовремено је био парох при карловачком храму Ваведења Пресвете Богородице (Горњој цркви), до лета 2011. године.

Више

ректор

Протојереј-ставрофор Душан Петровић, ректор (2000–2010)

Нешто више од годину дана био је чиновнички приправник при Светом Архијерејском Синоду. По завршетку Богословског факултета постављен је, 1966. године, за професора приправника у Карловачкој богословији.

Више

ректор

Протојереј-ставрофор Марко Шпановић, ректор (1993–2000)

Иако сада има 90 година, прота Марко је и даље врло активан свештенослужитељ, учествује у животу и раду Богословије и подржава сваки њен успех и напредак.‍

Више

ректор

Протојереј Младомир Тодоровић, ректор (1977–1993)

Поред педагошког и књижевног рада, прота Младомир бавио се сликањем и иконописањем. Предавао је особито успешно Свето Писмо Старог Завета.

Више

ректор

Архимандрит Милутин Стојадиновић, ректор (1967–1977)

До почетка Другог светског рата обављао је дужност манастирског економа и намесника манастира Гргетег, потом и економа Патријаршијског двора у Сремским Карловцима.

Више

ректор

Архимандрит Доментијан Павловић, проректор (1964–1967)

Замонашио га је крајем 1939. године епископ скопски Јосиф Цвијовић. Радио је као суплент и професор у богословијама у Сарајеву, Цетињу, Призрену и Сремским Карловцима.

Више

ректор

Протојереј Душан Лазичић, ректор (1939–1941)

У јесен 1926. постављен је за професора и заступника Богословије у Битољу, а наредне године постао је ректор ове школе.

Више

ректор

Протојереј др Никола Ђорђевић, ректор (1930–1939)

Учествовао је у Првом светском рату, па је по његовом завршетку био професор Прве женске гимназије у Београду (1922–1930) и хонорарни предавач на Богословском факултету.

Више

ректор

Јеромонах др Јустин Поповић – Свети Јустин Ћелијски, в. д. ректора (1929–1930)

Писао је много и преводио. Био је један од оснивача и уредника листа Хришћански живот, као и сарадник бројних црквених и других листова.

Више

ректор

Протојереј-ставрофор Милош Парента, ректор (1923–1928)

Био је један од најближих сарадника патријарха Варнаве. Одликован је Орденом Васељенског патријарха и Орденом Светог Саве IV реда.

Више

ректор

Протојереј др Никола Круљ, ректор (1922–1923)

Током Другог светског рата вршио је дужност ректора Богословије у Нишу и администрирао свим епархијама у Хрватској.

Више

ректор

Протојереј Добросав М. Ковачевић, ректор (1920–1922; 1927–1929)

Писао је уџбенике за гимназије и богословије, био сарадник Летописа Матице српске и појединих црквених листова, а уређивао је и Гласник Православне цркве у Краљевини Србији.

Више

ректор

Протојереј-ставрофор Јован Вучковић, ректор (1892–1915)

Био је члан Архидијецезалне конзисторије, Митрополијског црквеног савета, Великог духовног суда, председник Комисије за стечајне испите парохијског свештенства и оспособљење средњошколских вероучитеља.

Више

ректор

Протојереј Јован Борота, ректор (1890)

Био је члан Митрополијског црквеног и Школског савета, Патроната Новосадске гимназије, члан Матице српске од 1880, а од 1885. године и члан њеног Књижевног одељења.

Више

ректор

Архимандрит Никодим Лемајић, ректор (1888)

Епископ бачки Василијан Петровић рукоположио га је новембра 1888. године у чин јеромонаха. Забележено је да је 1892. године био у братству манастира Беочин.

Више

ректор

Архимандрит Дамаскин Бранковић, ректор (1884–1888)

Предавао је Црквено право и Омилитику. У том периоду приредио је дело др Јожефа Чижмана О брачном праву за потребе наставе у Богословији. Био је члан Матице српске и носилац Ордена Светог Саве.

Више

ректор

Протосинђел Емилијан пл. Радић (1882–1884; 1888–1891), ректор

Био је први Србин који је стекао докторат из теологије (докторску дисертацију је посветио устројству Карловачке митрополије), а истовремено је био доктор права и философије.

Више

ректор

Архимандрит Иларион Руварац, ректор (1875–1882)

Сматра се оснивачем критичког правца у српској историографији. Своје прве радове објављивао је још као богослов.

Више

ректор

Протосинђел Лукијан Мушицки (1802–1812), управитељ

Лукијан Мушицки је био један од најобразованијих архијереја свог доба. Поред српског и латинског, знао је више европских језика.

Више

ректор

Архимандрит Јосиф Путник, управитељ (1801–1802)

Кратко време је предавао у Карловачкој богословији, где је на месту професора и управитеља наследио Петра Јовановића и Гедеона Петровића.

Више

ректор

Протосинђел Гедеон Петровић, управитељ (1797–1801)

Захваљујући његовим напорима установљен је добротворни фонд из којег је 1810. године основана Српска православна новосадска гимназија.

Више

ректор

Протосинђел Петар Јовановић Видак, управитељ (1794–1797)

Од 1794. до 1797. године радио је као професор и управитељ Клирикалног училишта.

Више