наставно особље

Архимандрит Милутин Стојадиновић, ректор (1967–1977)

До почетка Другог светског рата обављао је дужност манастирског економа и намесника манастира Гргетег, потом и економа Патријаршијског двора у Сремским Карловцима.



Рођен је 23. јула 1918. године у Горњем Ковиљу, од оца Луке и мајке Персиде, рођ. Богданов. На крштењу је добио име Марко. Пет разреда основне школе завршио је у родном месту, а потом је, још као дечак, отишао у манастир Гргетег (1930). Као искушеник завршио је Монашку школу у манастиру Високи Дечани (1935–1939).

Замонашен је 10. августа 1939. године у манастиру Гргетег. У чин ђакона рукоположен је 27. септембра 1940, а чин презвитера добио је на Преображење 1945. године. Касније је одликован достојанством синђела, протосинђела и архимандрита.

До почетка Другог светског рата обављао је дужност манастирског економа и намесника манастира Гргетег, потом и економа Патријаршијског двора у Сремским Карловцима. Током рата је био у родитељском дому, радио је као вероучитељ у Горњем Ковиљу и Чуругу, помагао у збрињавању деце из логора Шарвар и бринуо о снабдевању епархијске дечије болнице која је радила у Новом Саду. После рата је две године провео у манастиру Ковиљ, где је био манастирски економ. У пролеће 1946. постављен је за настојатеља манастира Крушедол, а бринуо је и о разрушеним манастирима Гргетег и Велика Ремета.

У том периоду завршио је Богословију Светог Саве, која је тада радила у манастиру Раковици, а потом и Богословски факултет у Београду (1954). По завршетку студија кратко је био чиновник Епархије сремске, па је постављен за суплента Богословије у Призрену. Радио је потом као професор Богословије Светог Саве у Београду, а 1967. изабран је за првог ректора обновљене Богословије, од тада Светог Арсенија, у Сремским Карловцима.

За епископа тимочког изабран је 1977. године, и хиротонисан у београдској Саборној цркви. Преминуо је 20. септембра 1992. године, а сахрањен је у манастиру Суводол.