Велику и најважнију поруку једна установа пошаље када успева да оствари своју мисију. Мисија сваке богословске школе, па и ове у Карловцима, јесте да покаже како је светост основни циљ и задатак мисије Цркве, јер знање само за себе надима, а доброта без мудрости води ка погибији. Зато, растући „у меру раста висине Христове“, сви планови и програми, сви професори и ерудите – уколико не посеју семе вечности и бесмртности у своје ђаке – не могу их ни просветити. Зато су у Карловачкој богословији сви – њени професори, ђаци и сви трудбеници, по примеру који нам је оставило свештено предање Цркве, увек своје очи управљали Господу као највећем учитељу и Његовим светима да их руководе и штите, пре свега од греха, смрти и зла, али и од сваке врсте искушења. Од 1794. године до данас школа је била под заштитом и покровитељством различитих светитеља и угодника Божијих. Тако прота Радослав Грујић у свом тексту са темом од када се слави Свети Сава код Срба, описује и износи документа која сведоче и откривају ко су били молитвени заштитници Карловачког богословског училишта. У периоду од 1794. године до 1820. године заштитници школе била су Света Три Јерарха – Свети Василије Велики, Свети Јован Златоусти и Свети Григорије Богослов, јер је њихов празник обележаван као посебан празник просветних установа. Тако се спомиње и описује чин водоосвећења који је вршен у карловачким школама – Богословском училишту и лицеју на празник Света Три Јерарха.

Након тог периода, после 1820. године, како је свест о значају Светих равноапостолних Кирила и Методија постајала израженија и присутнија што због веза са руским православним народом и Руском Црквом, што због настанка словенских држава на просторима Балкана, то су ова два дивна просветитеља Свети равноапостолни Кирило и Методије постали небески заштитници Богословског училишта у Сремским Карловцима. Са жељом да се сачува њихово празновање, а у знак сећања на претходни период, патријарх Георгије Бранковић је благословио да се Богословски семинар (зграда интерната) посвети Светима Кирилу и Методију. И данас се тај дан обележава као слава интерната.

Усвајањем статута (Штатута) 1897. године, утврђена је и званично првобитна жеља патријарха Георгија Бранковића да се Карловачка богословија посвети и за свога заштитника узме Светог оца нашега Саву, првог просветитеља и научитеља српског. Та идеја и свест о празновању Светога Саве као небеског заштитника просвете и образовања је првобитно настала у Карловачкој митрополији захваљујући митрополиту Стефану Стратимировићу и чувеном српском филантропу и добротвору Сави Текелији. Како је и кнез Милош особито инсистирао на празновању Светога Саве, а како је то прихваћено после и у Босни и Црној Гори, празник Светога Саве је заправо био први заједнички празник православних Срба, где год се они налазили. Сматрајући да је Богословија управо прва институција која треба да чува ово празновање, патријарх Георгије дао је да се усвоји и у Статут Богословије унесе да је слава, тј. заштитник Богословије Свети Сава, први архиепископ српски. Тако су, пре Првог светског рата, богословије у Карловцима и у Београду славиле овог дивног светитеља као свог заштитника. То празновање је након Првог светског рата настављено у Богословији у Карловцима и било вршено, са краћим прекидом, све до 1967. године.

По жељи великог обновитеља и неуморног градитеља и чувара Српске Православне Цркве у незнабожна времена патријарха Германа (Ђорића), најпре је у Карловцима отворена испостава Богословије Светога Саве, која је радила од 1964. до 1967. године. Затим је на предлог патријарха Германа, а због његове велике љубави коју је безгранично показивао према Богословији у Карловцима, усвојен предлог да обновљеној и самосталној Карловачкој богословији небески заштитник буде Свети Арсеније Сремац, други архиепископ српски, наследник Светога Саве. Пророчки и промислитељски обновљену Богословију патријарх Герман је ставио под заштиту Светог Арсенија, знајући да је и његово дело било да настави свето дело мисије коју је започео Свети Сава. То дело мисије су сви претходни посленици на њиви Господњој, после сваког прекида или искушења, настављали и у Богословији, да бисмо смирено и у труду сви заједно напредовали на задатку који поверава Света Црква својим служитељима. Од тога дана до данас Свети Арсеније, заједно са Светим Савом, остаје наш небески покровитељ и сав труд у Богословији се организује и мери, поред оног административног, на пре и после празника Светог Арсенија, кога празнујемо 10. новембра сваке године.