наставно особље

Протојереј Јован Борота, ректор (1890)

Био је члан Митрополијског црквеног и Школског савета, Патроната Новосадске гимназије, члан Матице српске од 1880, а од 1885. године и члан њеног Књижевног одељења.



Рођен је 10. марта 1851. године у Горњој Трстеници у Хрватској. Клирикалну школу завршио је у Карловцу (1870), а Духовну академију у Кијеву (1874). Године 1875. ступио је у свештенички чин, постао професор Богословије у Задру, а потом од 1877. до 1885. године професор Богословије у Карловцима. Достојанством протојереја одликован је, захваљујући свом образовању и угледу, већ у 26. години живота.

Од 1885. до краја живота био је окружни протопрезвитер у Старом Бечеју. Пет година касније позван је за ректора Карловачке богословије, као окружни прота старобечејски, члан Митрополијског црквеног савета и председник испитне комисије за стечајне испите у Бачкој дијецези. Међутим, истовремено му је дозвољено одсуство за школску 1890/91. годину, потом и за наредне две школске године. Као привремени ректор, замењивао га је Јован Вучковић. Био је посланик на Народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима и председник Клуба сједињених српских странака.

Био је члан Митрополијског црквеног и Школског савета, Патроната Новосадске гимназије, члан Матице српске од 1880, а од 1885. године и члан њеног Књижевног одељења.

Писао је уџбенике из веронауке за децу основних школа. Упамћен је као добар беседник.

Умро је у Старом Бечеју 4. септембра 1924. године.