наставно особље

Архимандрит Јосиф Путник, управитељ (1801–1802)

Кратко време је предавао у Карловачкој богословији, где је на месту професора и управитеља наследио Петра Јовановића и Гедеона Петровића.



Рођен је 27. децембра 1777. године у Новом Саду, од оца Димитрија и мајке Марије. На крштењу је добио име Јован. Потиче из племићке породице, а његов деда је био митрополит Мојсеј Путник. Школовао се у Пешти, а потом и у Карловачкој богословији, коју је завршио 1798. године. Био је придворни ђакон митрополита Стефана Стратимировића. Замонашио се 1800. године у манастиру Крушедолу. Као личност од поверења митрополита Стратимировића, посредовао је да се Тицанова буна, подигнута у Срему, оконча на миран начин.

Кратко време је предавао у Карловачкој богословији, где је на месту професора и управитеља наследио Петра Јовановића и Гедеона Петровића.

После смрти владике Јосифа Јовановића Шакабенте (1805), постао је мандатар, а потом администратор Епархије вршачке. Као архимандрит манастира Гргетега, постављен је 1807. за администратора, потом 1808. године и за епископа Епархије пакрачке. Године 1829. изабран је за темишварског епископа.

Умро је 4. новембра 1830. године, а сахрањен је у Саборној цркви у Темишвару.