наставно особље

Протосинђел Петар Јовановић Видак, управитељ (1794–1797)

Од 1794. до 1797. године радио је као професор и управитељ Клирикалног училишта.



Петар Јовановић Видак био је први професор и управитељ Клирикалног училишта у Карловцима, које је почело са радом 1. фебруара 1794. године. Рођен је 1. јула 1768. године у Карловцима. У време школовања у његовом родном месту још није постојала српска гимназија, па је гимназијско образовање стекао у Пожуну (Братислави). Као штићеник митрополита Стефана Стратимировића, студирао је теолошке науке у Јени. Бачки епископ Јован Јовановић замонашио га је 21. септембра 1793. године у манастиру Хопову. Потом је постао придворни монах митрополита Стратимировића.

Од 1794. до 1797. године радио је као професор и управитељ Клирикалног училишта. Протосинђел Петар Видак изводио је наставу на основу Великог катихизиса Јована Рајића.

У другој школској години, која је трајала од 22. новембра 1794. до 24. фебруара 1795, наставу су похађали сви бивши ученици прве године, а професор и управитељ Петар Јовановић Видак предавао је предмет – О дужностима презвитера. Те године извршен је и упис нових ђака у први разред, укупно њих једанаест, а предавао им је такође професор Петар Јовановић. Школске 1795/96. Клирикално училиште није радило због куге, а у следећој 1796/97. години професор и управитељ Петар Јовановић Видак је држао наставу из Катихетике и Словенске граматике, коју је предавао на основу књиге Аврама Мразовића, а као читанка му је послужило Свето писмо. У настави су му помагали гимназијски професори Јован Лазаревић и Јован Живковић.

Митрополит Стратимировић је планирао да се млади Петар Јовановић Видак припреми за епископску службу, па га је у том циљу поставио за архимандрита манастира Хопова, 2. јуна 1797, а већ 1798. године преместио га је на исту дужност у манастир Гргетег. Године 1801. изабран је за епископа горњокарловачког, а хиротонисан је 30. јула. Као горњокарловачки епископ, отворио је већ следеће године Клирикалну школу у Плашком, тадашњем седишту Епархије, и у њој је предавао две године, заједно са протођаконом Павлом Хаџићем. Улагао је значајне напоре на црквено-просветном пољу, па је тако убрзо отворио и Славено-сербску школу (1804). За епископа Епархије вршачке постављен је 8. новембра 1806. године. Царским тајним саветником именован је 1808, а преминуо је 9. децембра 1818. године у Вршцу. Сахрањен је у вршачком Саборном храму.