наставно особље

Протосинђел Гедеон Петровић, управитељ (1797–1801)

Захваљујући његовим напорима установљен је добротворни фонд из којег је 1810. године основана Српска православна новосадска гимназија.



Рођен је 1770. године у Сомбору, од оца Петра Ћирковића, пекара и сомборског грађанина, и мајке Евдоксије, рођ. Маширевић. На крштењу је добио име Ђорђе. Основну и Граматикалну школу завршио је у родном Сомбору, да би потом изучавао хуманистичке науке у Сегедину и Печују. По завршетку школовања службовао је две године у сомборском Магистрату као канцелиста (1788–1790). Наставио је школовање уписавши студије права у Пешти, где је 1794. године и дипломирао. По завршетку школовања постављен је за судског бележника при Краљевском столу у Пешти.

После две године службовања долази у Карловце, на наговор митрополита Стратимировића, да изучи богословске науке. Током лета 1797. рукоположен је за ђакона, протођакона и архиђакона, и исте године је, уместо Петра Видака, ступио на дужност професора и управитеља Богословије. Предавао је Катихетику и Словенску граматику. Познато је да је писао уџбенике за своје ђаке. На месту управитеља остао је три године. Замонашио га је, јануара 1800. године, архимандрит Јован Рајић у манастиру Ковиљ, па је тако постао придворни монах митрополита Стратимировића. Исте године је произведен у синђела, а на Благосвети 1801. добио је чин архимандрита манастира Крушедола. У чину архимандрита сусрео се у Земуну 1804. године са вођом Првог српског устанка Ђорђем Петровићем Карађорђем.

Године 1805, након изненадне смрти епископа бачког Јована Јовановића, постављен је за администратора, а на Видовдан 1807. за владику  бачког. Захваљујући његовим напорима установљен је добротворни фонд из којег је 1810. године основана Српска православна новосадска гимназија. Основао је и Удовички фонд за збрињавање свештеничких удовица.

Умро је у Новом Саду 10. новембра 1832, а сахрањен је у новосадском Саборном храму.