Свеноћно бденије у Карловачкој богословији

Православна црква је у својој дугој традицији успоставила много заједничких саборних празновања светитеља. Тако је најлепши пример тога управо празновање Света три Јерарха – Светог Василија Великог, Светог Јована Златоустог и Светог Григорија Богослова које празнујемо 12. фебруара сваке године. Овај празник сведочи о тој лепоти заједничког подвига духовног живота као и о томе да у Богу сваки подвиг достиже једну и јединствену меру, а то је светост и Царство Божије.

Поред празника који је настао код браће Грка, а који се после пронео по целој васељени, постоји и празник Света српска три Јерарха. Овај празник је настао почетком XVIII века у моменту када се већ десила Велика сеоба Срба после рата између Хабзбуршке монархије и Турске империје када је велики број не само народа, него и монаха прешао на „северне стране“.

По окончању рата било је јасно да се српски народ неће вратити на просторе са којих је кренуо. Однели су живо сведочанство и сећање на Пећку патријаршију коју је подигао својим старањем архиепископ српски Свети Арсеније Сремац. Исто тако, знали су да долазе на просторе који су били отаџбина и место порекла пећког и жичког Светог Арсенија. Срби су се овде упознали и осведочили живим сећањем и молитвеним делом и присуством Светог Максима, архиепископа српскога. Манастир Раковац је у то време имао мноштво монаха које је формирало ново језгро око задужбине Раке, коморника цара Душана. То новоформирано братство манастира Раковца је у својој братији тада имало и јерођакона Антонија Раковачког, који је као врло писмен и образован, а упознат са житијима сва три велика српска јерарха саставио велику – полијелејну службу тројици српских јерараха – Сави, Арсенију и Максиму која се служи 17. односно 18. новембра сваке године. Он је негујући култ Светог Саве и Светог Арсенија, а опет свестан значаја Светог Максима схватио да је заједничка служба тројици Светих српских јерараха начин да се узвелича Господ, али и сачува јединство Цркве и народа у њиховим подвизима, трудовима и њиховом светошћу. Као узор за састављање ове службе коришћена је служба Света Три Јерарха, али и личне службе тројице светитеља. Тропар, који је врло интересантан, упућује на тропар Света три Јерарха. Све ово сведочи о лепоти службе која је била појана у светињама Раковцу и Крушедолу.

Како се део моштију Светог Арсенија налази у Саборној Цркви, јер је он патрон целе Епархије сремске, а са жељом да капела која њега празнује као свог небеског покровитеља прослави свој дан, у ноћи 17. на 18. новембар 2024. године, по благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита сремског Г. Василија, а старањем Управе Богословије, служено је свеноћно бденије са циљем да узвелича лепоту духовне радости празновања тројице светитеља у Богословији који су чувари духовног живота на простору Срема и покровитељи свих богословаца у Српској Цркви.

На свеноћном бденију началствовао је игуман старохоповски архимандрит Атанасије уз саслужење игумана раковачког јеромонаха Евгенија, протонамесника Саве Мишановића, јереја Ђорђа Милидрага и ђакона Марка Стефановића. Светом Литургијом је началствовао ректор Богословије протојереј-ставрофор Јован Милановић уз саслужење: архимандрита Атанасија старохоповског, протонамесника Саве Мишановића, јереја Станка Лакетића и ђакона Марка Стефановића. На Светој Литургији је благосиљано кољиво у част и спомен Светитеља Саве, Арсенија и Максима. Бденије се завршило рано у зору и сви су орадошћени ноћним трудом заблагодарили Богу што су имали прилику да присуствују том величанственом духовном слављу.

Било је лепо видети свештеноархимандрите, јеромонахе и монахе из фрушкогорских манастира, свештенике из разних крајева Срема како заједно са богословцима и гостима са Богословског факултета певају целоноћно песме тројици Светих српских Јерараха - Сави, Арсенију и Максиму. Ово дело ће, Божијом помоћу и заступништвом Света српска три Јерарха постати обичај у нашем училишту.

‍