Сретењски сусрети 2024. године

Као и претходних година, у свечаној сали Богословије одржано је 14. фебруара 2024. године прво вече Сретењских сусрета. Пре 230 година почело је прво предавање у Богословском училишту у Сремским Карловцима. Тај дан за нас је веома битан, јер тада по плану и програму који је био прихваћен и одобрен почело је да се проповеда слово Божије будућим свештенослужитељима.

Прво вече имали смо прилику да угостимо високопречасног протојереја Николу Пејовића из Подгорице, као и часне ђаконе Будимира Кокотовића и Мирослава Николића. Држали су предавање на тему: „Свети просијавши из Карловачке Богословије“. Они су са нама поделили ту радост речи које су нас подсетиле на оне које је ово училиште извело на пут Христов.

Ово сабрање било је значајно како за драге госте, тако и за наше богословце који су спознали какав задатак има Богословија у којој се налазе. Њихове речи о светима које је ова школа извела приказали су да задатак и циљ богословске науке која води ка познању Истине свакако јесте да просвети и да осветли унутрашњост човека и његово срце.

На дан празника у Саборној цркви свечано је служена Света Литургија. Сабрањем је началствовао протојереј Никола Пејовић, наш драги гост из Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, уз саслужење оца Ректора и сремскокарловачког свештенства. По завршеној Литургији у Богословији је припремљена трпеза љубави.

Друго вече Сретењских сусрета обележено је промоцијом књиге „Српски Руси“ аутора Драга Делића. Ова књига читаоце својим текстом упознаје и теоретски и практично-историјски са свим оним збивањима која су се десила на прагу доласка, утицаја и присуства Руса међу нама у време после Првог светског рата, односно од 1917. године тј. од несретне Октобарске револуције.

Промоција је отворена изведбом песме на гуслама од стране нашег ученика Вељка Шолаје. Затим се обратио Господин Ректор и између осталог напоменуо: „Сећање на боравак Руса у Сремским Карловцима чува много важних сегмената. Прво њихови споменици у Сремским Карловцима, многобројне породице и куће у које наши оци и братија улазе и сведоче да се чува сећање на присуство и боравак Руса. Што се тиче наше школе то је пре свега чињеница да је у време после Првог светског рата велики број професора предавао и под овим сводовима, стицао искуство живота и рада са српском омладином, а са друге стране преносио нама ту лепоту духовног богатства, културе, историје руског народа. Морамо да узмемо у обзир није ни чудо што је управо на овом почетку обележавања јубилеја Богословије ова тема са овом синоћном неодвојива и спојена и повезује нас управо, а све то заједно у ово вече када обележавамо наш велики национални и црквени празник“. У наставку су о књизи говорили њен аутор и господин Милан Трипковић, издавач.

На нашим просторима монаси и уопште црквене општине добијале су често из Русије богослужбене књиге после сеобе, 1690. године. Исто тако, оно што је посебно важно и о чему сведоче сви путокази и стазе у Сремским Карловцима јесте чињеница да су Сремски Карловци били и остали место руске емиграције после 1917. године.

‍