Међународна научна конференција у Карловачкој богословији - први дан

Поводом обележавања великог јубилеја нашег Богословског училишта у Сремским Карловцима тј. 230 година од оснивања Карловачке богословије организован је међународни научни скуп у трајању од 11. до 13. октобра 2024. године под називом „Српска црквена просвета – 230 година Карловачке богословије“.
Научна конференција је званично отворена у преподневним часовима. На почетку исте поздравно слово Његове Светости патријарха српског г. Порфирија прочитао је викарни Епископ новобрдски г. Иларион. Патријарх је између осталог у поздравном слову написао: „Наука тражи егзактне податке, историјски проверљиве и доказиве. Тај принцип је у историји Богословије Светог Арсенија управо успоставио њен ректор и професор, блаженог спомена архимандрит Иларион Руварац. Но, знао је он као што и ми знамо да извори, књиге, повеље и списи, никада неће моћи да искажу и изразе и све оне непроспаване ноћи наших богослова који су ,,занесени“ науком Христовом изгарали да своју веру у Њега покрепе и знањем о Њему; неће моћи да искажу жртву генерација професора и особља које се 230 година неуморно старало о 3.500 ученика ове Богословије, колико их је изашло из ове образовне установе од те давне 1794. године до данас.“
Поред Преосвећеног Епископа Иларион обратили су се Високопреосвећена господа Митрополити сремски Василије, као духовни отац Карловачке богословије, те зворничко-тузлански Фотије, некадашњи професор нашег училишта. У наставку се окупљенима обратио директор Дома руског заграничја ,,Александар Солжењицин" господин Виктор Москвин, и за њим духовни покровитељ наше школе Високопреосвештени Митрополит сремски Господин Василије. Уводно слово одржао је председник Матице српске, господин Драган Станић. Потом је конференција почела са радом по научним сесијама. Прва и друга сесија одржане су у свечаној сали „Патријарх Георгије Бранковић“ и новоотвореној сали „Патријарх Герман Ђорић“. Модератори прве сесије били су протојереј-ставрофор проф. Др. Дарко Ђого и асс. мср Марко Ромић, док су другом сесијом председавали јереј проф. Др. Србољуб Убипариповић и ђакон Будимир Кокотовић.  На научној конференцији су своје радове представљали истакнути научни посленици из Београда, Бања Луке, Беча, Париза, Битоља, Варшаве, Источног Сарајева, Москве, Новог Сада, Стокхолма, Солуна, Санкт Петербурга, Сомбора, Трпиње, Цетиња, Крагујевца и Шапца.
По завршеним сесијама уприличен је обилазак изложбе о Карловачкој богословији отвореној дан раније. Затим учесници научне конференције су молитвено присуствовали вечерњој служби у Саборној цркви Светог Николаја, а по истој је за све уприличена трпеза љубави.

‍