Беседа Његове Светости блаженопочившег Патријарха српског Господина Павла

Данас се навршава 15 година од упокојења Патријарха Павла. На овај дан помињући његов Свети лик подсетићемо се речи које је он упутио свим нашим претходницима на празник Светог Арсенија 1994. године када је наша школа обележавала 200 година постојања.

У име Оца и Сина и Светога Духа. Помоливши се Богу, Једноме у Светој Тројици и одслуживши Свету Тајну Евхаристије тела и крви Господње и причестивши се Његовим телом и крвљу као што и треба у овакав благословени и свечани дан прослављања двестогодишњице Богословије у Карловцима. Молисмо се Господу и његовом и нашем Светом Арсенију да помогну нама који данас представљамо српски народ и Српску Цркву и српско богословље, да будемо достојини и дорасли своме времену, достојни потомци оних предака који су знали и у миру и у рату и у слободству и у ропству да буду и остану људи. Нашавши се у новој средини, наш народ у многим политичким и културним приликама кроз две сеобе под патријархом Арсенијем Трећим и Четвртим, Српска Црква водећи увек рачуна о души свога народа, сваког православног народа, водила је ту бригу особито у овим крајевима када је народ под вођством својих црквених старешина прешао у ове крајеве, увек трудећи се да у њему оно што је јеванђелско, што је Свето и Миломе Богу приступачно увек буде и остане. Борећи се против разних непријатеља и имена православног и свога народа она је то остала до дана данашњег. Увек учећи своје верне да знају своју веру еванђелску, православну, светосавску али да знају и њоме да живе јер Православље ни на какав начин не значи само науку коју би човек научио и могао да говори и да пише, него да оно значи живот по тој вери по Јеванђељу по науци Господњој, онако како Господ Исус опомиње све нас. ,,Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на Небесима“ То је дакле браћо и сестре програм и порука Господа кроз векове и свих Његових Светих од Светога Саве па до данас. Никада не заборавити и речи Светога Саве да наука Христова и наука Православна значи живети по тој вери и чинити заиста она дела која и Бог и људи од нас очекују, дела честита и Света а поготово то очекују и наши преци. Свети Григорије Богослов опомиње све, поготово нас свештенике вели како ти можеш привести Богу некога ако сам не приђеш Богу, како ти можеш да упалиш свећу вере у другоме ако у теби не гори та свећа вере, како можеш да приволиш и да придобијеш некога другога да чини Света дела ако ти не будеш чинио та дела. Свети Апостоли о науци Христовој стално нас опомињу да је вера без дела мртва као што је тело без душе мртво. Свакако нас спасава вера као што кажу Свети али вера жива је она која се показује заиста у животу, то је наука и светог Јакова брата Господњег, то је наука и Светог Апостола Павла који каже да недостаје вера која кроз љубав дела. То је наука и Светог апостола Петра и свију Светих. Ту поруку браћо и сестре и драги ученици и наставници упућујем и ја и себи и вама да увек схватамо и знамо да нас са неба гледа мноштво очију и светих анђела и наших предака изнад свих Свевидеће око Божије и да нас чека Његов Суд Праведни, да нас он пита а ми да одговоримо нашто смо употребили дарове којима нас је Он облагодарио, да ли на добро или на зло. У ова тешка времена овога несрећнога грађанскога рата у нашој земљи. То ће бити највећа помоћ и нашем народу и нашем народу, ратницима, па и нашим непријатељима и целом човечанству ако будемо живећи том вером радили заиста на миру да дође мир и нама и овој намученој земљи. Друге помоћи веће од ове нема и не може бити и тамо на пољу где се пролива крв том вером да се за слободу боримо али увек као људи а и овде и у релативном миру где смо, да том вером и животом по тој вери повезујемо себе а и све своје сународнике који су и на фронту и који су у муци и невољи. Нека Господ и Његов и наш Свети Арсеније помогну нам да том вером живимо и да њу предамо онима који ће доћи после нас и да нас кад изађемо пред Лице Господње и Господ и наши преци познају и признају за своје, у свему добром, Светом и честитом. То је позив и то је поука и порука коју упућејем и себи и свима вама и вама драги ученици и сада и увек. Бог вас благословио.

‍