Библиотека Карловачке богословије

Библиотека Карловачке Богословије основана је у новој Богословији школске 1875/76. године. Књиге новоосноване библиотеке биле су смјештене у Патријаршијској библиотеци све до маја 1892. године, када су, на приједлог патријарха Георгија Бранковића, премјештене у училишну библиотеку. Подјелу између митрополијских и училишних књига извршио је Иларион Руварац, тадашњи професор и ректор Карловачке Богословије. Према првој евиденцији књига, објављеној у „Извјештају за школску 1891/92. годину“, библиотека jе имала 812 наслова у 1.594 тома књига. Књиге училишне библиотеке биле су различитих жанрова, као нпр.: богословље, историја, фислософија, књижевност, педагогија и др. Библиотека је била претплаћена и на разне часописе, како домаћих тако и страних издавача. У њој се нису налазиле само књиге на српском језику, него и на црквенословенском, руском, грчком, њемачком, латинском и многим другим језицима. Фонд богословске библиотеке се увећавао и поклонима и разним донацијама. Тако је један дио књига из заоставштине патријарха Германа Анђелићa предат на чување библиотеци Богословије, а други дио је био предат библиотеци Карловачке гимназије. По укидању Карловачке Богословије 1920. године, библиотека је премјештена и предата на чување у Патријаршијску библиотеку, у Београду, гдје се и данас налази. Ова добро урeђена библиотека броји тачно 6.242 дјела у 15.620 томова. Послије поновног васпостављања Карловачке Богословије 1964. године, обновљена је била и њена библиотека, која је наставила са својим радом.

Данас је ова библиотека једна од најбогатијих библиотека Српске Православне Цркве, те представља драгоцјено благо Карловачке Богословије. Године 2018. отпочет је пројекат њеног реновирања, обнове и модернизације, који носи назив „Библиотека Српске православне богословије Светог Ареснија – Ходите к мени сви и ja ћy вас одморити. (Мт. 11, 28)”. У протекле двије године била су набављена сва потребна радна средства, те је извршено реновирање просторија библиотеке, као и формирање простора за послове библиотекара. Да би све ово било урађено, књиге и часописи су са старих полица били премјештени у друге просторије школе. Након што jе библиотека опремљена новим и стандардизованим полицама, сва очишћена библиотекарска грађа враћена је на полице и поново распоpeђена по жанровима. Приликом распоређивања књига пронађене су неке књиге које потичу још из 18. и 19. вијека, као и многи рукописни уџбеници. Неки од њих су: „Увод у Свето Писмо Новога Завета“ професора Илариона Зремског, „Увод у Свето Писмо Старога Завета“ проф. Иларнона Зремског, „Фонетика руског језика“ Ђорђа Jазића, „Литургика“ Jована Живковића, „Историја Хришћанске цркве, I део“ професора М. Јакшића и др. Поново су сакупљене и издвојене књиге из фонда библиотеке војводе Момчила Ђујићa, коју је он предао на дар библиотеци Карловачке Богословије. Тренутно тачан број књига у њеном фонду није познат, али се процјењује да се креће између 25.000 и 35.000 књига. Формирана је и ђачка читаоница, коју ученици могу користити  као простор за редовно учење и своја истраживања. У наредном периоду слиједи попис и каталогизација библиотечке грађе, као и даље опремање библиотеке модерном технологијом.

Учесници на овом пројекту су, поред господина Ректора и професора Карловачке Богословије, ученици богослови, ученици и запосленици Карловачке гимназије, научници и сви заинтересовани за изучавање грађе наше библиотеке. Основна мисија овог пројекта и његов коначни циљ јесу заштита, очување и допуна библиотечке грађе, у којој се не чува само историја овог чувеног богословког училишта, него и цјелокупна историја нашег народа.

Свјетлан Тривунчевић