Богословија

Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима представља једну од најстаријих и најважнијих образовних установа код Срба.

Ова школа једна је од седам богословија Српске православне цркве смештене у четири државе. У овој школи ђаци се образују и васпитавају у духу свештеног предања за служење Цркви, као и за наставак школовања на теолошким факултетима и духовним академијама.

Школовање у Богословији траје 5 година, а за то време ученици су смештени у интернату.

Богословија у Сремским Карловцима била је извор чувеног карловачког појања, које је деценијама у црквеној музици Корнелија Станковића, који је карловачко појање први преточио у ноте и тако га сачувао за нове генерације.

Историја богословије

Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима је наследник некадашње карловачке богословије, као најважније установе за образовање свештеника православне вере у Угарској током последњих 150 година њеног постојања.

Прву српску православну богословију основао је митрополит карловачки Стефан Стратимировић 1794. године, што је 3 године после оснивања такође чувене Карловачке гимназије. Ова богословија постојаће до 1872. године када ће се угасити. Карловачка богословија поново ће се отворити 1875. године

У другој половини 19. века богословија доживљава свој зенит. Тада је на њеном челу као ректор био Иларион Руварац, а Јован Живковић један од уважених професора.

У освит Првог светског рата 1914. године угарске власти укидају школу као један вид притиска на Србе преко Саве и Дунава. После рата богословија се, као и патријаршијски престо, сели у Београд, где касније прераста у Богословски факултет.

1964. године поново се оснива богословија у Сремским Карловцима и узима име Светог Арсенија Сремца.

Здање Црквено-народних фондова

Богословија је данас смештена у некадашњем здању Црквено-народних фондова, једној од најзначајнијих и највреднијих грађевина у старом језгру Сремских Карловаца, као Просторне културно-историјске целине изузетног значаја за Србију.

Зграда Црквено-народних фондова подигнута је под покровитељством патријарха Георгија Бранковића за потребе Црквено народних фондова 1902. године.

Аутор пројекта био је архитекта Владимир Николић, који је на прелому векова пројектовао највелелепнија здања у Сремским Карловцима.